U savremenom društvu, mentalno zdravlje postaje sve prisutnija tema, ali kada se govori o mentalnom zdravlju muškaraca, i dalje postoje brojni izazovi, tišina i stigme. Muškarci se često suočavaju s društvenim pritiscima da budu „jaki“, „nepokolebljivi“ i da ne pokazuju emocije, što može imati ozbiljne posledice po njihovo psihičko blagostanje.

Od malih nogu, dečaci uče da „pravi muškarci ne plaču“ i da je pokazivanje osećanja znak slabosti. Ovakvi obrasci ponašanja se prenose iz generacije u generaciju i postaju deo kolektivne kulture. Muškarcima se često savetuje da „zbiju zube“, „prebole“ ili „ne pričaju o tome“, što ih tera da potiskuju emocije i ignorišu mentalne teškoće koje osećaju.

Ove norme ne samo da otežavaju muškarcima da traže pomoć kada im je potrebna, već ih često dovode do osećaja izolacije, srama i bespomoćnosti. Umesto da razgovaraju o svojim problemima, mnogi muškarci se povlače u sebe, što može voditi ka depresiji, anksioznosti, pa čak i suicidalnim mislima.

Statistika i realnost

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, stopa samoubistava kod muškaraca značajno je viša nego kod žena u gotovo svim delovima sveta. U mnogim zemljama, muškarci čine više od 70% svih slučajeva samoubistava. U isto vreme, muškarci znatno ređe traže stručnu pomoć – ne zato što im nije potrebna, već zato što ih društvo često ne podstiče da to učine.

Ove brojke ukazuju na ozbiljnu krizu mentalnog zdravlja među muškom populacijom, koja ostaje često nevidljiva upravo zbog nedostatka otvorenog dijaloga i podrške.

Prepoznavanje simptoma

Mentalne poteškoće kod muškaraca često se manifestuju drugačije nego kod žena. Umesto tuge ili plača, muškarci mogu pokazivati:

•    Razdražljivost ili bes
•    Povlačenje iz društvenog života
•    Gubitak interesa za aktivnosti
•    Promene u apetitu i snu
•    Zloupotrebu alkohola ili droge
•    Osećaj bezvrednosti i pesimizam

Prepoznavanje ovih znakova može biti prvi korak ka pomoći.

Važnost razgovora i podrške

Najvažniji korak ka unapređenju mentalnog zdravlja muškaraca jeste otvaranje prostora za iskren razgovor bez osude.

Jedna od najopasnijih zabluda jeste da je traženje psihološke pomoći znak slabosti. Istina je potpuno suprotna priznati da ti je potrebna pomoć i potražiti je, iziskuje ogromnu hrabrost i zrelost. Psihoterapija, razgovor sa psihoterapeutom mogu biti od ogromne koristi.

Ohrabruje podatak, što se u poslednje vreme, primećuje  sve veće prisustvo kampanja koje ohrabruju muškarce da govore o mentalnom zdravlju. Poznate ličnosti, sportisti i umetnici sve češće otvoreno govore o svojim borbama, čime pomažu u rušenju stigme i normalizaciji mentalnih problema.

Muškarci pate – tiho, često nevidljivo, i prečesto sami. Vreme je da promenimo način na koji kao društvo gledamo na mušku ranjivost. Mentalno zdravlje nije luksuz, već osnovno ljudsko pravo. Muškarci zaslužuju da se čuju, razumeju i podrže - bez osude, bez sramote i bez straha.

Otvoreni razgovori, empatija i stručna pomoć nisu znaci slabosti - oni su znaci hrabrosti i nade. Neka to postane nova norma.

Nisi sam. I ne moraš da budeš sam u ovome.