Rano formirani odnosi sa roditeljima predstavljaju trajni kapital jedne osobe.

Svi roditelji bi želeli najbolje za svoje dete, ali nekada u odgoju deteta prave velike greške. U želji da dopru do deteta, nesvesno šalju loše I destruktivne poruke, koje se odražavaju na formiranje celokupne ličnosti deteta, i dete počinje tokom života da ih usvaja.

“Pogledaj se na šta ličiš”
“Kako te nije sramota da se glupiraš kao da si mala beba”
“Pogledaj kako su dobri tvoji drugari, a ti?”
“Svi su dobili dobre ocene, samo ti si ispao glup”
“Treba da se stidiš sebe, kako te nije sramota da tako pričaš”
“Razočarala si me svojim ponašanjem”

Stid je vezan za doživljaj sopstvene vrednosti, i osobe koje su tokom života dobijale od roditelja ovakvu vrstu poruka, počinju i same da veruju u to.
“Ja sam bezvredan” “Ja sam loš “ “Ja sam totalni promašaj”


Stid prepoznajemo u situacijama kada nemamo podršku iz sebe da se pokažemo onakvi kakvi jesmo. Osećamo da smo neadekvatni, nedovoljno dobri, manje vredni. Poruke kakve smo dobijali tokom odrastanja smo pounutrili i poverovali u njih.

Socijalni kontekst stida i to kako nas drugi vide, je takav da verujemo da nas drugi vide kao loše i neadekvatne. Imamo osećaj da postoji nešto drugačije, inferiorno ili loše u nama, i ako to drugi otkriju da će nas odbaciti.

Stid je takođe povezan sa moralom ili normama društva. Te norme su kao uverenja utkana u svakog pojedinca. Ako mi smatramo da smo “prekršili” socijalne norme, osećamo stid, jer naše ponašanje odstupa od postavljenog standarda. Tada osećamo krivicu zbog svojih postupaka (ponašanja, emocija), koji su drugi mogli da vide ili čuju. Dakle, stid je uvek vezan za socijalnu sredinu, tj za druge ljude I njihovu percepciju o nama I našem ponašanju.

Osećaj stida, pored jakog osećaja krivice, u svojoj osnovi uvek mora da sadrži i jak osećaj straha od kazne od strane okoline.
Ta kazna može biti napuštanje, odbacivanje, psihološka tortura ( npr. ismevanje)..

Stid možemo osećati povodom raznih stvari, našeg tela, inteligencije, veština, povodom onoga što osećamo.

Ukoliko je ovaj tekst probudio u vama neko interesovanje, ili ste nešto prepoznali kod sebe, možete se javiti da radimo na stidu. Takođe morate znati, da jedan od najčešćih razloga zašto odlažemo ili izbegavamo terapiju upravo jeste stid.