Anksioznost je osećaj nelagodnosti, preterane brige i straha koji se javlja kao reakcija na stres, potencijalnu opasnost ili preopterećenost. U suštini, anksioznost je naša prirodna odbrana koja nam pomaže da se pripremimo za potencijalno opasne situacije.

Međutim, problem nastaje onda kada anksioznost postaje česta pojava, pogotovo u situacijama kada realna opasnost ne postoji. U tom slučaju - anksioznost predstavlja kočnicu i sputava nas da normalno funkcionišemo, produžavajući osećaj napetosti, straha i neizvesnosti.

Ljudi dođu na terapiju jer više ne mogu da se nose sa svojom anksioznošću.

Klijenti se na terapiju zbog anksioznosti najređe odlučuju - upravo zato što je ne prepoznaju na vreme I ne smatraju je problemom koji je važno rešavati. Ipak - mnogi simptomi koji su povezani sa anksioznošću, ali i drugim problemima, znak su da je nekome potrebna terapija.

Psihoterapija vam može pomoći jer kod anksioznosti je globalni cilj rekonstrukcija i revizija čitavog sistema podrške.

Anksiozni poremećaj

Anksiozni poremećaji su skup različitih poremećaja koji uključuju prekomernu anksioznost i brigu. Neki od najčešćih anksioznih poremećaja su:

• Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP): osobe sa GAP-om doživljavaju hroničnu brigu i napetost, često bez jasnog razloga.
• Panični poremećaj: karakteriše ga pojava iznenadnih i intenzivnih napada panike, praćenih simptomima kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca i osećaj depersonalizacije i derealizacije.
• Socijalna anksioznost: intenzivan strah od socijalnih situacija, posebno onih u kojima osoba može biti procenjivana ili kritikovana.
• Specifične fobije: preteran i iracionalan strah od određenih situacija, predmeta ili životinja koje osoba posledično izbegava.
• Opsesivno - kompulsivni poremećaj (OKP): ponavljajuće i neželjene misli (opsesije) koje izazivaju anksioznost, praćene ritualima ili ponašanjima (kompulzije) koje osoba oseća potrebu da izvede kako bi ublažila anksioznost.
• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP): reakcija na traumatične događaje koja uključuje intenzivne i dugotrajne simptome anksioznosti, kao što su intruzivne misli, noćne more i izbegavanje situacija koje podsećaju na traumu.

Važno je razlikovati zdravu zabrinutost od anksioznosti i prepoznati kada je vreme da potražimo pomoć. Lečenje anksioznosti može poboljšati kvalitet života, smanjiti stres i pružiti osobi priliku da živi ispunjen život.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, kontaktirajte me.