Panični napad predstavlja iznenadni doživljaj intenzivnog straha i snažne telesne nelagodnosti koji ima kvalitet preplavljujuće slutnje da će se nešto strašno dogoditi, da će osoba izgubiti kontrolu, poludeti ili umreti. Istraživanja pokazuju da gotovo svaka četvrta osoba bar jednom u toku svog života iskusi ovaj doživljaj.

“Opušteno sam ćaskao sa prijateljima kada sam iznenada, kao da je kliknulo nešto unutar mene, osetio da više nisam prisutan u situaciiji. Osetio sam se izgubljeno, kao da gledam od spolja. Zgrabio me je snažan osećaj vrtoglavice i užasa.”

Radi se o specifičnoj vrsti usamljenosti - “samoće“, gde se osoba oseća bez podrške i kao da je potpuno sama, iako oko nje ima ljudi. Napad panike je prenaglašen odgovor našeg tela na strah, stres i uzbuđenje. To je životni trenutak kada osećamo kao da nam se izmiče tlo pod nogama.

Intenzitet panike ima tendenciju da izbriše sve drugo, jer se kod napada panike javlaju brojni telesni simptomi, kao što su:

• Drhtanje
• Kratak dah, osećaj gušenja
• Srce ubrzano kuca, lupanje srca, bol u grudima
• Mučnina, vrtoglavica, nesvestica
• Utrnulost u ekstremitetima
• Zastrašujuće misli, posebno o smrti
• Ekstremni nemir
• Napetost u mišićima
• Čovek veruje da gubi kontrolu ili osećaj realnosti
• Osećaj odvojenosti od tela

Svi ovi simptomi kod ljudi stvaraju širok dijapazon zastrašujućih scenarija, ali najčešće su to, da će pasti u nesvest, poludeti, ili umreti, jel telesni simptomi koje ljudi u trenucima panike preživljavaju, njima najviše liče na ove stvari. Svakako većina osoba koje su doživele panični napad smatraju kako su ove epizode izuzetno neugodne i strašne, tako da misle da se sa njima nešto “ozbiljno” dešava.

Upravo iz tog razloga, ljudi obično idu na lekarske pretrage kako bi otkrili od čega boluju, a kada lekar utvrdi da nema fizioloških pokazatelja bolesti, upućuje ih kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta.